Dnevnik o raspravi

Igor Burić, novinar Dnevnika o diskusijama o strategiji…

У Скупштини града Новог Сада је одржана, испоставиће се, прва у низу јавних расправа о десетогодишњој Стратегији развоја културе Града Новог Сада (2016-2026).
Горан Томка: Добро је да се прича о култури
Enlarge
Горан Томка: Добро је да се прича о култури
Уместо две заказане, велики број учесника, од представника традиционалне културе до предстаника продукције савременог уметничког стваралаштва, покренуо је низ питања и предлога који су условили још један састанак следеће среде, на ком ће се формулисати коментари, измене и допуне документа који су као предлог сачинили стручњаци са Факултета за спорт и туризам.

Тај документ би након увида Градског већа, у септембру требало да буде усвојен и у скупштинској процедури, јер је по налогу Европске комисије неопходан за кандидатуру Новог Сада за Европску престоницу културе, али и предвиђен још пре скоро десет година, актуелним Законом о култури.

Горан Томка, који је уз Ивану Волић и Предрага Цветичанина истраживао и креирао Нацрт Стратегије развоја културе Новог Сада, истиче да је доношење овог акта од кључног значаја за хомогенизацију и комуникацију актера на уметничкој сцени која треба да се учи дугорочном, системском размишљању и комуникацији.

– Прича се о култури и то је добро – каже Томка, предочавајући да је у Новом Саду реч о првој Стратегији тог типа, петој у Србији, након Панчева, Ниша, Вршца и Зрењанина. – Оно што оставља горак укус јесте то што се о стратегији културног развоја града прича већ 15 година, а покушај доношења је почео тек кад је пројекат Европске престонице културе дошао већ у поодмаклу фазу. А ми би требали да будемо најзаинтересованији за то!

Томка објашњава да се стратегија не доноси на основу националне стратегије која, иако прописана законом, још увек не постоји, него на основу Закона о локаним самоуправама. То значи да је требало једним документом, који треба да буде кратак да би био пријемчив и употребљив, покрити све од принципа, теорија, апстрактних размишљања о томе шта је култура у друштву и зашто му треба, до применљивог, креативног нивоа.

На питање колико ће Стратегија бити обавезујућа за уметничке, или политичке актере на власти, Томка одговара да у Србији ни закони нису гарант, али да ће акциони планови деловања морати да буду усклађени са њом. Биће могуће, као у случају уставног права, притискати све да се усагласе са тим.
– Искуства показују да уколико независна сцена, установе културе, културна јавност, не види тај документ као значајан документ, он се неће спроводити у дело. То је оно због чега смо хтели од почетка да укључимо што већи број људи, да нико не доживи ту стратегију као неки документ који смо ми писали, а неки тамо одборници усвојили.

То је документ с којим ће се баратати, с којим ће новинари, на пример, моћи да питају већника у култури зашто нешто што стоји у стратегији није спроведено у дело. Или да неко из градске управе каже да не можемо да радимо како смо до сада радили, јер сад имамо стратегију – објашњава Томка. – На жалост, уобичајена пракса са стратегијама је да се оне повере експертима који из својих претходних искустава, мање или више емпиријских, пишу документе са много преписивања, усвајањем добрих пракси.

Ми смо пробали да то радимо што је мање могуће, јер мислимо да је сваки град специфичан, поготово онај који први пут доноси ту стратегију. Кренули смо са истраживањем, испитивали смо све оне који на било који начин имају интерес за културни живот града, на првом месту од грађана које често заборављамо. Шта је то што они посећују, на које препреке наилазе, како доживљавају једно или друге садржаје, какву понуду имају.

То није ствар само укуса или квалитета садржаја. На пример, грађани који су ниже образовани и који су ван центра града, имају мањи приступ културним садржајима и у том смислу се не осећају значајно. О томе културна заједница мора да поведе рачуна. Друга важна група су актери независне сцене, уметнички колективи, установе… Трећи део истраживања је посвећен последњој деценији кутурне политике града. Који су инструмени развијени типа конкурси, буyети, ко је добијао новац, колико, упоређивали смо то са политичким опцијама на власти, односом уметничког и фолклорног стваралаштва…

Игор Бурић

Izvor: http://www.dnevnik.rs/naslovi/strategija-razvoja-kulture-novog-sada-pred-sudom-javnosti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *